Incident nasilja nad profesoricom se dogodio prije nekoliko dana. Direktor škole je rekao da su pokrenute sve disciplinske mere protiv učenika koji su učestvovali, snimali i dijelili snimak po društvenim mrežema.

Nije ovo usamljen slučaj. U Smederevskoj Palanci prošle godine učenica osnovne škole napala i posjekla nožem nastavnicu matematike. U Boru, 2020. profesor fizičkog je zadobio lakše povrede pošto ga je napao učenik na stepeništu škole. U Sremskoj Mitrovici 2019. u toku nastave učenik 8. razreda fizički je napao i povredio direktora škole. U Užicu iste godine, učitelja je pretukao bivši učenik, koji je prijetio i dvjema profesoricama jedne srednje škole. U Beogradu je 2019. nastavnicu koja je pokušala da rastavi dvojicu učenika, jedan od njih udario pesnicom u glavu.

Aleksandar Markov iz Foruma Beogradskih gimnazija prokomentarisao je nasilje nad nastavnicima kao strašno i dodao da je pored disciplinskog postupka trebalo slučaj prijaviti i policiji.

• Ovdje pored školske nediscipline imate elemente psihičkog i fizičkog nasilja. Koleginica je na radnom mjestu što bi moglo u nekom krivičnom postupku da rezultira krivičnim kaznama učenika – naveo je Markov.

Biljana Lajović psihološkinja koja se godinama bavila problemom nasilja u školama kaže da je to jedan od koraka, ali da treba vidjeti šta se sve radi sa djecom da ne bi došlo do takvog ponašanja.

• Po meni uvijek se otvara pitanje postavljanja granica pred djecom. Odrasli bilo gdje, gdje se sreću sa djecom postavljaju im granice šta oni mogu, a šta ne. Nedvosmisleno mora da bude jasno šta oni mogu, a šta ne, ali ne uz fizičko nasilje jer djeca uče po modelu i kada se izmaknu iz te situacije oni se ponašaju agresivno – rekla je Lajovićeva.

Inače, napadnuta profesorica je trenutno na bolovanju. Nema fizičke povrede, ali događaj ju je duboko potresao.

Da li su disciplinske mjere istrgnute profesorima iz ruke

Profesori se žale da su im istrgnute disciplinske mere iz ruke. Markov kaže da profesori mogu da daju neopravdani, ali ne mogu da udalje učenika sa časa, mogu da upute učenika kod pedagoga ili psihologa, koji se poslije kraćeg razgovora vrate. Napomenuo je da najčešće problem nastaje kada se pokrene disciplinski postupak, učenik može da se ispiše i pređe u drugu školu i tamo nastavi isto da se ponaša.

• Mi smo predlagali da učenik bude suspendovan iz škole dok se ne okonča vaspitno-disciplinski postupak i da mu se onemogući prelazak u drugu školu dok mu se ne izrekne mjera. To je najčešći način kako se roditelji bore protiv kazni – kaže Markov.

Lajovićeva je rekla da je događaj u Mladenovcu kada je učenik ošamario nastavnika pokrenuo izmjene zakona, da učenik može da dobije ispisnicu iz škole, ali u ispisnici piše da je pokrenud vaspitno-disciplinski postupak tako da škola koja ga dobija zna šta se dešava.

• U Mladenovcu je bila specifična situacija jer je roditelj u roku od par sati došao i uzeo ispisnicu dok još niko ništa nije znao. Sad je to onemugoćeno – istakla je Lajovićeva.

Objasnila je da je vaspitno-disciplinski postupak sa jedne strane, a da je policijska istraga sa druge strane i da su to paralelni postupci.

-Postoji rok od 30 dana u kom se to sve završava. U međuvremenu škola je u obavezi da preduzme određene mere kojima bi se vidjelo da li su ta deca shvatila šta su uradila i da li će da promjene ponašanje. Pravi se plan zaštite i sprovodi se društveno koristan i humanitaran rad i kada se to završi onda se analizira da li je imalo ikakvog efekta ili ne. Ako nije imalo efekta preduzimaju se dalji koraci do toga da dijete u srednjoj školi može da bude isključeno iz škole. Nije tačno da nema mjera -pojasnila je Lajovićeva.

Markov se nadovezao da u svakoj školi imamo neko zaštićeno dijete i da može da se govori o teoriji, a snimak nasilja nad profesoricom je praksa.

• Ako mislite da neke psihološke seanse, mjere, ovim učenicima mogu da pomognu da to ne urade sutra, mislim da je to jako teško. Zašto biste im poslije ovakvog ponašanja pružili priliku da poprave ponašanje u toj školi. Ovo je za isključenje iz škole – rekao je Markov.

Gdje su odrasli pogriješili

Psihološkinja se sa tim nije složila, jer smatra da jedan postupak ne može uticati koliko god on bio loš da se dijete izopšti i da je potrebno da se odrasli zapitaju gdje su oni pogriješili da bi djeca tako nešto napravila.

• Kada bismo mi bili tako kritični i primjenjivali dosljedno disciplinske mere prema odraslima nama bi se djeca mnogo manje loše ponašala. Mi kao odrasli dajemo loš primjer djeci različitim ponašanjima – kaže Lajovićeva.

Markov kaže da profesori nemaju podršku, i da su nekada roditelji apriori bili na strani roditelja, danas je potpuno drugačije.

• Ima u prosvjeti dio profesora koji nisu za to zanimanje, ali to ne opravdava postupke učenika – napomenuo je Markov.

Lajovićeva je podvukla da ne opravdava ovo što su djeca uradila, ali da želi da preda štafetu onome kome prvenstveno pripada – i kod djece, ali i kod odraslih.

• Mislim da Ministarstvo više mora da radi na stručnom usavršavanju nastavnika i stručnih saradnika i da im pomogne da steknu alate kojima mogu da nauče kako da upravljaju odjeljenjem”, poručila je psihološkinja.

hayat.ba