Rizični kapitalisti vole da pričaju o tome kako je neuspjeh suštinski važan za inovaciju. Uskoro će imati o mnogo čemu da razgovaraju, piše Euractiv.rs.
Stopa neuspjeha startapa počinje da raste, sa vještački niskih nivoa u 2021. godini, a moglo bi da dođe do talasa propadanja u narednoj godini, kada bi neuobičajeno veliki broj startap kompanija mogao da se ugasi.
„Masovno odumiranje startapa je u toku”, navodi se u nedavnom tvitu Toma Lovera, generalnog partnera u IVP-u, koji je podržao kompanije uključujući CrowdStrike, Datadog, Discord, Clarna, Slack, Snap i Twitter. “To je uglavnom fusnota u vijestima. Nemojte da vas to zavara. Tržište se promijenilo. Najave o finansiranju dobijaju mnogo naslova. Zahtjevi za bankrot… manje.”
Kao što Lovero primjećuje, startapi umiru tiho i polako. Takođe se dosta njih ugasilo. Dok rizični kapitalisti tvituju o najnovijim spajanjima i akvizicijama ili o inicijalnim javnim ponudama, u njihovim portfeljima ima mnogo više mladih preduzeća koja propadaju u pozadini.
Ovo je način na koji rizični kapital treba da funkcioniše. Rizični kapitalisti finansiraju gomile startapa i očekuju da će većina propasti. Potrebna im je samo nekolicina da postanu sledeći Meta ili Twitter, koji će generisati velike prihode.
Dakle, postoji prirodna stopa neuspjeha startapa. Problem je u tome što je bum rizičnih kapitalista koji je dostigao vrhunac 2021. izostavio ovaj prirodni poredak. Postojala je pomama ulaganja, gdje su startapi prikupili ogromne količine novca, a neka preduzeća su dobila sredstva koja možda i nije trebalo da dobiju. Stopa neuspjeha je pala kako je novac rizičnih kapitalista dolazio sa svih strana. SoftBank i Tiger Global su bili glavni akteri ovdje, ali bilo je i mnogo drugih.
Presušili izvori finansiranja
Sada su izvori finansiranja presušili (osim ako ste AI startap). Toliko je novca prikupljeno posljednjih godina da startapi imaju mnogo sredstava da prežive. Ali, u jednom trenutku, preduzeća koja se bore će ostati bez novca i niko više neće želeti da ih finansira.
Ovo će proizvesti niz rasprodaja imovine, teških dokapitalizacija, ultra-jeftinih akvizicija i jednostavno zatvaranja i bankrota. Ne možete da vidite ovaj proces upravo zato što startapi nijesu javna preduzeća, navodi Euractiv.
Ako pogledamo bliže, postoje znaci Loverovog “masovnog odumiranja”:
– “WeWork“, oličenje velikodušnosti rizičnih kapitalista, izašao je u javnost preko SPAC-a 2021. Njegove akcije su sada pale sa oko 13 dolara na 18 centi. Eto u kolikom je problemu WeWork. SoftBank je tamo bio veliki investitor.
– “Zume“, startap za isporuku pica uz pomoć robota koji je prikupio 500 miliona dolara od investitora rizičnih kapitalista, od ovog meseca više neće raditi. To je još jedna investicija SoftBanka.
– “Plastiq“, koji je prikupio više od 140 miliona dolara od rizičnih kapitalista, uključujući “Kleiner Perkins” i “Kosla Ventures”, podnio je zahtjev za zaštitu od bankrota prošlog mjeseca.
– “Neeva“, koja je ponudila sjajan pretraživač, odustala je od takmičenja protiv Google-a, ugasila se i prodala se Snowflake-u. Sekvoja i Grejlok su podržali Neevu.
“Crunchbase” prati startape koji su do sada propali ove godine, a ima ih 72. Biće ih još mnogo. Loverova firma, IVP, poziva osnivače da “hirurški smanje troškove” kako bi spriječili izumiranje, prema internoj prezentaciji u koju je uvid imao Insajder.
“Kraj 2023. i 2024. učiniće da finansijska kriza iz 2008. izgleda simpatično za startapove,” napisao je Lover.
.fb-background-color {
background: #ffffff !important;
}
.fb_iframe_widget_fluid_desktop iframe {
width: 100% !important;
}