Globalna neizvjesnost i povećana otpuštanja komplikuju potragu za poslom. istovremeno, rastući troškovi života čine važnijim zadržavanje trenutnog posla, čak i ako je ponekad previše stresan.
Kompanija Claims.co.uk je napravila izvještaj o najstresnijim poslovima koristeći podatke Uprave za zdravlje i sigurnost (HSE) vlade Ujedinjenog Kraljevstva.
Podaci su obuhvatali informacije o stopama depresije, stresa i anksioznosti koje su sami zaposlenici prijavili.
Po tim informacijama, policajci u Velikoj Britaniji su najviše izloženi stresu, dok su socijalni radnici i stručnjaci za socijalnu pomoć takođe pod velikim stresom. Gotovo jedna od 50 osoba je rekla da njihov posao negativno utiče na njihovo mentalno zdravlje.
Istraživanje sprovedeno u Holandiji, Belgiji, Ujedinjenom Kraljevstvu i Njemačkoj pokazalo je da je dvije trećine zaposlenih u Evropi pod stresom. Obrazovanje i zdravstvo su sektori koji su najviše doprinijeli stresu zaposlenih.
Govornik kompanije Claims.co.uk je istakao: „Nalazi otkrivaju poslove širom Ujedinjenog Kraljevstva koji negativno utiču na mentalno zdravlje zaposlenih“.
„Policajci, socijalni radnici i stručnjaci za socijalnu pomoć su najviše povezani s visokim nivoima stresa. Čini se da faktori poput dugih radnih sati, visokih odgovornosti i javnih uloga značajno utiču na negativan uticaj na mentalno zdravlje zaposlenika. Promovisanje redovnih pauza, pružanje resursa za mentalno zdravlje i podsticanje otvorene komunikacije mogu pomoći zaposlenima da efikasnije upravljaju svojim mentalnim zdravljem“, navodi se u studiji.
„Fleksibilni radni aranžmani i pristup programima blagostanja takođe mogu imati značajan uticaj na smanjenje problema mentalnog zdravlja povezanih s poslom“, istaknuto je.
Nedostatak ravnoteže između života i posla
Veliki dio stresa na poslu dolazi od nejasnih granica između posla i privatnog života, posebno zbog povećanja rada na daljinu. Mnogi zaposleni nikada nisu potpuno nedostupni zbog vrste posla i aktivnosti na poslu.
U istraživanju Lepaye, 56% ispitanika je navelo da su pod stresom zbog posla u Holandiji, dok je u Belgiji taj procenat iznosio 67%. Oko 70% zaposlenih u Ujedinjenom Kraljevstvu je takođe izjavilo da su pod stresom, kao i 71% zaposlenih u Njemačkoj.
U Njemačkoj, obrazovanje, sektor automobilske industrije, zdravstvo, javne usluge i finansije su bili među najstresnijim sektorima za rad.
Zaposleni u Holandiji su takođe označili zdravstvo, obrazovanje i javne usluge kao najstresnije sektore, zajedno sa ugostiteljstvom i aktivnostima informisanja i komunikacije.
U Ujedinjenom Kraljevstvu, osim policijskih, socijalnih i radnih poslova, medicinske sestre su takođe smatrane jednima od najstresnijih. Rad u obrazovanju takođe je izazvao stres, posebno kod profesora u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju.
Poslovi u ljudskim resursima i u državnoj upravi su imali visok nivo stresa.
Prema anketi koju je sproveo Lepaya, oko 29% holandskih zaposlenih smatra da su sami odgovorni za rešavanje ili prevenciju stresa na poslu. Slično mišljenje je imalo 47% belgijskih zaposlenih, kao i 49% britanskih i 51% njemačkih zaposlenih.
Međutim, oko 57% holandskih zaposlenika je izjavilo da bi želeli veću podršku od svojih poslodavaca u rešavanju stresa na poslu, dok se oko 57% nemačkih zaposlenih slaže s tim. Slično je i u Belgiji (67%) i Ujedinjenom Kraljevstvu (65%).
Izvršna direktorica HSE-a, Sarah Albon, izjavila je na web stranici HSE-a da prevencija ili rešavanje stresa na poslu može donijeti značajne koristi zaposlenicima, „unapređujući njihovo iskustvo na poslu i ukupno zdravlje; takođe i poslodavcima, uključujući povećanu produktivnost, smanjenje odsustva i smanjenje fluktuacije osoblja.“
London i Amsterdam među najizgorenijim gradovima u Evropi
London je proglašen za najizgoreniji grad u Evropi prema studiji Instant Offices-a, ističući da se 91% britanskih radnika suočilo sa visokim ili ekstremnim nivoom stresa (burnout) u protekloj godini.
Oko 20% zaposlenih u Ujedinjenom Kraljevstvu moralo je uzeti slobodno vrijeme zbog efekata stresa na njihovo mentalno zdravlje.
Studija je analizirala broj Google pretraga za pojam „sagorijevanje“, uključujući izgaranje na poslu.
London je imao 2.240 Google pretraga o ovim temama mjesečno. Amsterdam i Berlin takođe nisu daleko, sa 520, odnosno 420 Google pretraga ovih tema mjesečno.
Glavni razlozi za visok nivo stresa, koji može dovesti do sagorijevanja, uključivali su obim posla, kao i porast neplaćenih sati. Previše neplaćenog prekovremenog rada, kao i osjećaj izolacije na poslu, bili su takođe faktori.
Brisanje poslova i zabrinutost za sigurnost posla takođe su doprinijeli velikom stresu, zajedno s prihvatanjem bolje plaćenih poslova zbog finansijskih razloga. Ponekad, zastrašivanje i maltretiranje od strane kolega takođe značajno utiču na stres.
Znakovi sagorijevanja uključuju poteškoće u koncentraciji, gubitak ciljeva, smanjenje ponosa u poslu i gubitak motivacije.
Ostali znakovi uključuju umor, frustraciju, glavobolje i promjene u apetitu ili spavanju, među ostalim.
Izvor: ( investitor.me / Javno.ba )
