Ona je ispričala da su joj oduzeli pasoš i nepuna dva mjeseca je obavljala kućne poslove u domaćinstvu jedne imućne porodice u Beogradu što se pretvorilo u izrabljivanje.
Prije dolaska radi rada u Srbiji, stupila je u kontakt s pravnicom pri advokatskoj kancelariji Jeličić, Manuelom Armić, rukovoditeljkom odjeljenja za korporativno pravo za posao sa inostranstvom.
- Rekla mi je da postoji porodica iz Srbije koja bi htjela da me zaposli. Imala sam intervju s njima. Nisu mi rekli koliko je velika kuća, već samo da imaju dadilju i četvoro djece i da će im trebati pomoć s njima. Ništa detaljnije. Ali sam ipak prihvatila, jer sam već imala iskustva rada sa djecom – objasnila je državljanka Filipina.
Međutim, ugovor je bio fiktivan.
Kada je sredinom oktobra 2021. godine stigla u Srbiju, državljanka Filipina je brinula o djeci i obavljala sve kućne poslove u domu imućne beogradske porodice.
- Obaveze su mi oduzimale između 14 i 16 sati dnevno, navela je sagovornica.
- Rad bih počinjala u šest ujutro, a završila bih oko osam uveče. Nakon toga, zahtjevali bi od mene masažu, pa bih radila i do 11 uveče. Tražili su i da idem do suprugove sestre da radim masažu – opisala je svoj radni dan.
- Jednom sam ih pitala: “Mogu li da učim, da uradim nešto za sebe poslije posla?”. Oni su mi na to odgovorili da nisam došla ovdje da se sunčam, nego da radim – navela je.
Pored toga, državljanka Filipina bila je pod stalnom prismotrom, a kretanje van kuće je bilo strogo kontrolisano, piše VOICE.
- Kad god bih željela da izađem, sa mnom bi uvijek išao njihov vozač. Ako želim da odem kod moje sestre (koja takođe radi po domaćinstvima u Srbiji), on bi me odvezao, sačekao sat vremena ili koliko u parku, i onda bi me dovezao do kuće – ispričala je.
Ophođenju poslodavca prema Samanti za VOICE je svjedočio i vozač koji je u to vrijeme takođe bio angažovan u domaćinstvu.
Ni pasošem nije mogla slobodno da raspolaže, već joj je bilo rečeno da će ga čuvati poslodavac dok ne dobije boravišnu dozvolu, navodi se u tekstu.
Kada je počela da traži da joj vrate pasoš i kada je bezuspješno pokušavala da prijavi privremeni boravak, počeli su problemi.
- Rekli su mi da će me poslati kući jer im pravim probleme, ispričala je ona i navela da su joj kupili avionsku kartu i rekli da će mi pasoš dati tek pred čekiranje, kada već budem stala u red na aerodromu.
Uspjela je da ode iz Srbije uz pomoć vozača koji je nedugo prije toga napustio svoju poziciju u domaćinstvu beogradske porodice.
- Rekao sam joj da jednostavno traži svoj pasoš, a kada ga uzme, doći ću po nju i dovešću je kod nas dok se ne snađe. Na aerodromu je bilo prilično zategnuto. U jednom momentu sam vidio da Samanta nema dovoljno snage da se odupre. Zamolila me je da siđem dolje. Pošto me advokatica poznaje, bila je iznenađena što me vidi. I mi smo tu, mislim, Samanta je uzela pasoš i mi smo otišli – ispričao je vozač.
Njen slučaj je prijavljen Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima da bi počela postupak formalne identifikacije i regulisanja legalnog boravka, a u taj proces je bila uključena Danijela Nikolić, članica tima nevladine organizacije za borbu protiv trgovine ljudima Astra iz Beograda.
- Njen slučaj sadrži jasne pokazatelje da je u pitanju žrtva trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije: … nevažeći ugovor o radu, predugo radno vrijeme koje je u suprotnosti s domaćim zakonodavstvom, ograničeno kretanje, neisplaćivanje zarada i niz uslovljavanja od strane poslodavca – navela je Danijela Nikolić.