Svi imamo slabosti bilo da je reč o duši, telu ili karakteru. Neki ljudi su slabi na voljena stvorenja, neki svoje slabosti prepoznaju u raznoraznim porocima, dok se one kod nekih osoba manifestuju kroz slabe tačke na telu ili u njihovom organizmu.
Svi smo čuli priču o jednom od heroja grčke mitologije Ahilu i njegovoj ranjivoj peti koja ga je na kraju koštala života.
Upravo se širom sveta usvojena fraza Ahilova peta odnosi na ljudske slabosti koje određenu osobu čine ranjivom kako na unutrašnje tako i na spoljašnje faktore.
Čuli smo, dakle, za Ahila i njegovu petu, a znamo li pojedinosti iz njegovog života koje su opisane u mitološkim predanjima?
Ahil je začet u odnosu između boginje Tetide i Peleja, kralja Ftije. Kako bi majka svoga sina učinila nepobedivim u borbi, još kao malenog dečaka uronila ga je u reku podzemnog sveta Stiks.
Prema mitu, ona je sina držala oko članka, za petu, i na taj način jedino taj deo njegovog tela nije bio potopljen čime je to postala njegova slaba i ranjiva tačka i jedina šansa njegovih neprijatelja.
Ahil je bio ljubimac grčkih bogova. Voleo ga je Zevs, kao i boginja rata Atina zbog njegove snage, hrabrosti i lojalnosti.
On se proslavio kao heroj u Trojanskom ratu, a bio je i najpoznatiji predstavnik Mirmidonaca, ratničkog plemena čiji osnivač je bio Zevsov sin Mirmidon.
Zbog činjenice da je Ahilov otac Pelej bio kralj Ftije, to je njega činilo princem i budućim kraljem koji nikada nije došao na presto zbog prerane smrti u Trojanskom ratu.
Ljudi su zbog njegove nadljudske snage i hrabrosti verovali da je on jedan od bogova, a to zapravo i nije bila tolika neistina. Njegov otac, kralj Pelej, bio je smrtnik dok je njegova majka Tetida bila besmrtna, boginja i morska nimfa koja je periodično posećivala Olimp.
Ahilej je svoje ratničke veštine učio od Kirona, najmudrijeg od svih kentaura, a njihov odnos i danas je primer izuzetnog odnosa i poštovanja između učitelja i đaka.
Kiron je Ahila hranio lavljim iznutricama, vučjom koštanom srži i mesom divljih svinja, a ovom neobičnom ishranom želeo je da ga učini snažnim i velikim ratnikom.
Naučio ga je da lovi u najranijem uzrastu, a sve sa ciljem da u kasnijim bitkama bude nepobediv, a iako je i Kiron znao za njegovu slabu tačku nije verovao da će to sprečiti Ahila da postane najveći ratnik u istoriji sveta.
Helenski pesnik Homer je u svojoj Ilijadi opisao rat između Grka i Trojanaca koji je izbio nakon otmice Jelene od Troje od strane trojanskog princa Parisa. Iako je opisivao tok rata, herojske podvige, sam čin Ahilove smrti nije opisan u Homerovom delu. Čini se da su deo o njegovoj smrti obradili kasniji pisci.
Prema jednom od mitova, boginja lepote Afrodita, a po drugom bog Apolon, pomogli su trojanskom princu Parisu da lukom i otrovnom strelom ubije Ahila. Neko od njih navodio je strelu koja je Ahila pogodila u jedinu ranjivu tačku na njegovom telu, u njegovu petu. Kasnije je Ahil preminuo od posledica otrova.
Ahilova peta postala je fraza koja nema rok trajanja, koja ne poznaje granice i deo je svetskog kulturnog obrasca. Ona se koristi u svakodnevnom životu, nalazi se u vokabularu učenih i manje učenih ljudi, na svim meridijanima, a čini se da dok god ljudi hodaju ovom planetom ostaće mit i legenda o Ahilu i lekcija koja nas uči da nema nepobedivih, da ne postoji savršenstvo i da svi imaju neku slabu tačku koja samim tim definiše i njihovo postojanje.