Noć uoči zvaničnog početka Nedelje ponosa, koja od juče traje u Srbiji, Srpska pravoslavna crkva je organizovala jedan od najvećih molebana pod nazivom za brak i porodicu, jasno poručivši da se protivi LGBT ideologiji koju je nedavno patrijarh Porfirije nazvao zlom. Istovremeno, zvanične zabrane šetnje koja je zakazana za 17. septembar još nema, što podgreva prilično napetu situaciju u Beogradu koji očekuje hiljade gostiju iz inostranstva. Razume se, uglavnom gej-orijentacije jer se ove godine prvi put negde na Balkanu, upravo u prestonici Srbije održava Evroprajd.
Litije za spas Srbije
I dok jedni poput patrijarha tvrde da je u Srbiji ugrožena većina te da se LGBT ideologija nameće silom i nasiljem, oni nešto skloniji poštovanju ljudskih prava upozoravaju Beograd da nema nijednog razloga da se stvar pomeri ili zabrani.
Međutim, uz ovakvu retoriku i najave novih okupljanja pristalica Crkve, pitanje je šta će i kako biti organizovano tog 17. septembra. Uostalom, pored javnosti, čitava politička elita je krajnje podeljena oko ovog pitanja, a neretko se mnogo više od reči saopštava delima, kako svojim tako i svojih bližnjih. Naime, među učesnicima litije održane u nedelju uveče ispred Hrama Svetog Save u Beogradu uočen je i otac predsednika Srbije Aleksandra Vučića, što predsednik države juče ovako komentariše:
—
—
”Moj otac jeste učestvovao u Litiji za spas Srbije u Beogradu, ali ja ne bih otišao. Sinoć je bilo skoro 30.000 ljudi, ali iako poštujem sve ljude bez obzira na razlike, nemam potrebu da im se dodvoravam, čak ni sopstvenom roditelju”, kazao je Vučić, odgovarajući na pitanja novinara posle učešća na sastanku procesa Brdo-Brioni u Sloveniji.
Upitan da li je ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović imao dozvolu da učestvuje u nedeljnoj šetnji, Vučić je kazao da je to pitanje za premijerku Anu Brnabić.
”Discipline u Vladi nema, svako se bori za što više lajkova, a ekstremni stavovi uvek dobijaju prednost”, kazao je predsednik Srbije, našavši se u prilično nebranom grožđu nakon pitanja novinara o tome zašto je prošle nedelje Crkva dodelila orden Vojislavu Šešelju.
—
—
Vučić odgovara da je to pitanje za predstavnike te eparhije.
”Vi svakog dana odlikujete ubice Srba, na to niste nimalo osetljivi. Kod nas je Crkva veoma nezavisna u odnosu na državu. Ne znam kako je kod vas Hrvata, ali mi se veoma ponosimo sekularnošću naše države, to su odavno uspostavljene evropske i svetske vrednosti”, izričit je predsednik, koji je u deceniji vladavine vrlo često vladao zahvaljujući ujednačenim stavovima države i Crkve.
Inače, glede odlikovanja i paradoksa recimo i da je aktuelni patrijarh pre tri godine izjavio obraćajući se studentima Bogoslovskog fakulteta:
—
—
”Za to ko je dobio orden, ko nije dobio orden, svaki drugi mafijaš u Srbiji je dobio orden SPC-a. Ordenje ne znači ništa, ordenje je toliko devalviralo. Pa, ne, svako svog pajtosa u svojoj partiji može… Neki baja i dao mi je lovu da napravim ne znam ni ja šta, evo, orden tamo, dajte, znaš, da mu date, da bi dao još više. Hiljade ljudi je dobilo…”, požalio se tadašnji mitropolit, a današnji patrijarh, ovih dana vrlo glasan u stavu da je LGBT ideologija zlo.
Sa svoje strane, koordinator Evroprajda Goran Miletić ponavlja juče da još nema nikakve odluke MUP-a o zabrani šetnje zakazane za 17. septembar, kao i da će se, u slučaju zabrane, ljudi svakako okupiti kako bi izrazili protest zbog takve odluke, ali da organizatori Evroprajda onda neće snositi odgovornost za taj skup.
130 događaja
Komentarišući litije protiv Prajda, Miletić je rekao da oni koji imaju drugačije mišljenje imaju pravo da ga iskažu sve dok to ne prelazi u govor mržnje i nasilje.
”Ako neko koristi nasilje kao metod komunikacije, to je posao za policiju i tužilaštvo. Ljudi koji su šetali na litiji nisu iskazivali želju za nasiljem već da su protiv Prajda, što jeste tužno, ali zakonom nije zabranjeno”, ukazao je Miletić.
Evroprajd 2022. zvanično je počeo juče podizanjem zastava duginih boja ispred Palate Srbija na Novom Beogradu.
Tokom Nedelje ponosa biće organizovano 130 događaja, najavio je Miletić: šest pozorišnih predstava, deset izložbi, projekcije filmova, konferencija o ljudskim pravima, žurke i dva velika koncerta na Tašmajdanu.