Područje Balkana je fascinantna evropska regija za sve turiste koji ga posete, a prelepa priroda – od plavog Jadrana do venaca Alpa nikog neće ostaviti ravnodušnim.

Karakteriše ga zanimljiva i komplikovana istorija, a mnoge velesile su na raskršću Istoka i Zapada ostavile neizbrisiv pečat, koji je najvidljiviji u kulturi, veroispovesti, arhitekturi i gastronomskim delicijama.

Arhitektura u balkanskim gradovima se menja baš kao što menjate i regije i države – od prelepih venecijanskih palata, preko zgrada u istočnjačkom, otomanskom stilu, do baroknih zgrada koje nam je Austrougarska ostavila u nasleđe, do betonskih socijalističkih blokova.

Međutim, jedno je sigurno – na Balkanu niko neće ostati gladan, a najveće iznenađenje za turiste je upravo hrana. Ovo je 17 “klasičnih” jela koja morate probati ukoliko ste na proputovanju Balkanskim poluostrvom.

Burek

Njegovo veličanstvo burek je neizostavna đakonija koju svaki turista mora da proba, a posebno je poznat bosanski burek – koji se pravi isključivo sa mesom, dok one varijante sa drugim punjenjem nazivaju pitama (srnica, zeljanica i sl.).

U ostalim državama Balkana, klasičan burek je najčešće sa sirom i mesom, mada se pravi i sa voćnim punjenjima, a okrugli burek kakav se jede u Srbiji, napravljen je u srednjem veku u Nišu.

Ova slana poslastica se najčešće jede za doručak sa jogurtom, a datira iz otomanske ere, pa se stoga može naći u brojnim zemljama koje su Osmanlije pokorile – od Hrvatske, do juga Grčke.

Kafa

Omiljeno kofeinsko piće koje pijemo čim otvorimo okice varira u čitavom regionu. U Bosni i Hercegovini je reč o gustoj smeđoj tečnosti koja podseća na onu koja se sprema u Turskoj, ali se često može popiti espreso, jednako dobar kao italijanski.

Beogradski kafići podsećaju na one koji se mogu pronaći u najvećim svetskim metropolama i poznati su po izvrsnoj usluzi.

Vino

Region je dom nekim od najboljih sorti vina koje možete popiti u Evropi. Neke od jedinstvenih hrvatskih sorti su Malvazija, Dingač i Plavac mali, dok ćete u Hercegovini uživati u cvetnim aromama Žilavke.

Fruškogorsko vinogorje poznato je po odličnom Rizlingu, dok crvena vina sa juga Srbije, Crne Gore ili Makedonije plene punoćom ukusa i zanosnim bukeom.

Rakija

Ovo alkoholno piće koje se pravi od raznih vrsta voća proslavilo je Balkan kao regiju i stavio ga na mapu svih ljubitelja žestine.

U Srbiji se smatra nacionalnim pićem, ali isto tako ga svojataju i u drugim zemljama bivše Jugoslavije.

Vrhunska šljivovica, loza, dunjevača ili kajsija se često pije kao aperitiv pre glavnog jela, mada se neretko drmne i koja čašica ujutro, da malo “prokrvi” organizam, uz jutarnju kaficu.

Maslinovo ulje

Brojne porodice u ruralnim delovima zemalja širom regiona imaju stabla masline u svojim dvorištima, čije plodove konzumiraju uz meze i od njih prave vrhunsko ulje, koje se koristi kao dodatak raznim jelima.

Od Hrvatske do Crne Gore i Severne makedonije, pronaći ćete visokokvalitetne proizvode različitih ukusa i gorčine po pristupačnim cenama.

Tartufi

Ova vrhunska gastronomska delicija najraširenija je u Istri, koja se smatra za velikog proizvođača u svetskim okvirima.

Međutim, tartufe ćete naći na jelovnicima širom Balkana, najčešće u jelima od testenine.

Lignje i dagnje

Balkanske zemlje koje su smeštene duž lepog plavog Jadrana su pravi raj za ljubitelje morskih plodova.

Ako se nađete u Sloveniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori ili Albaniji ne propustite lignje na roštilju, kao deo rižota ili dodatak ručno rađenim testeninama.

Slična priča su dagnje, a posebno su po slasnom ukusu čuvene albanske, koje se vade u moru kod Sarande.

Riba

Bilo da ste ljubitelj morske ili rečne ribe, na Balkanu nećete pogrešiti. Na hrvatskom i crnogorskom primorju ne propustite tunu, brancin i oradu, a u Sloveniji pastrmku.

Ukoliko se nađete u Vojvodini, obavezno probajte pikantnu riblju čorbu, soma, šarana i smuđa, koje najčešće spremaju na roštilju.

Ako je vaša destinacija Subotica, restorani zaista nude širok spektar delicija i jedinstven ugođaj na severu Bačke, uz tamburaše.

Pica

Na jelovnicima širom Balkana pronaći ćete ovaj specijalitet, koji se odomaćio među domaćim gurmanima.

Pripremaju je prilično dobro i ne škrtari se na sastojcima, samo treba znati gde da je potražite.

Sladoled

Naročito u Albaniji i Hrvatskoj, čiji su delovi blizu Italije, sladoled je neverovatnog ukusa!

Probajte zanimljive ukuse poput maskarponea, limuna, kao i one napravljene od lokalnih sastojaka, poput divljih borovnica.

Baklava

Turska i Grčka su verovatno najpoznatije po ovoj poslastici od testa, pistaća, ili orašastih plodova, zaslađenoj sirupom ili medom.

Međutim, baklava se može naći širom Balkana – u Bosni i Hercegovini najčešće se pravi od pistaća, ponekad ukombinovana i sa čokoladom, a sve je popularnija i tzv. kajmak-baklava, dok ćete u Novom Pazaru i na jugu Srbije pojesti najsočniju baklavu sa orasima.

Knedle

Knedle se baš jedu a Balkanu, a gotovo svaka država ima specifičan naziv i sopstvenu verziju.

U Bosni i Hercegovini klepe se tradicionalno prave od mlevene govedine, ili spanaća sa sirom i podsećaju na velike raviole.

Gomboce u Vojvodini i delovima Hrvatske su knedle punjene šljivama uvaljane u prezle. A varijacije knedli od krompira mogu se naći širom regiona.

Ćevapi

Nema ništa lepše od sočno ispečenog mlevenog mesa na roštilju, a u zavisnosti od regiona, prave se od junetine, jagnjetine, svinjetine, a ponegde i sa dodatkom luka (ili mešavine navedenih vrsta mesa).

U Bosni i Hercegovini i Srbiji se smatraju nacionalnim jelom, a često se jedu i u Albanji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, pa čak i u Slovenji.

Obično se služe uz kajmak ili ajvar i luk, a mogu i u somonu za poneti.

Punjene paprike i sarme

Ovo tradicionalno jelo često je na astalu za porodični ručak u domaćinstvima na Balkanu.

Nadev je sličan za obe vrste jela – mešavina mlevenog mesa i pirinča, s tim što se sarma dodatno obogati komadićima slanine ili suvog mesa, kao i začinima.

Postoji i u veganskoj opciji, koja se pravi bez mesa.

Trileće

Ovaj tradicionalni balkanski desert može se naći širom regiona, a odnedavno i na evropskom kontinentu.

Reč je o biskvitu, natopljenom mešavinom mleka, a koji je zatim prekriven karamelom. Servira se hladan.

Crni rižoto

Plodovi mora se često koriste u rižotu i testenini, a nigde tako često kao u Hrvatskoj, gde je crni rižoto ili crni rižot glavna namirnica na obali.

Jelo dobija svoju boju od mastila sipe, glavnog sastojka ove slane “grickalice”.

Palačinke

Ova, uglavnom slatka đakonija odomaćila se u balkanskim restoranima, gde se često služi kao desert, mada postoje i one u slanoj varijanti, najčešće sa šunkaricom, šampinjonima i sirom.

Ako ih naručite posle ručka, najčešće se pune pekmezom, orasima i šećerom, ili čokoladnim kremom, a ukusu teško mogu odoleti i oni koji paze na svaku kaloriju.